U okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je ,,Vi­dov­dan­ske sve­ča­no­sti – Be­ra­ne 2015“, u or­ga­ni­za­ci­ji NVO „Udru­že­nje rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912–1918“, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca, u ga­le­ri­ji Po­lim­skog mu­ze­ja or­ga­ni­zo­va­na je pro­mo­ci­ja zbor­ni­ka pje­sa­ma o Ga­vri­lu Prin­ci­pu ,,Prin­cip po­no­vo u Be­ču“, pri­re­đi­va­ča mr Slo­bo­da­na Ču­ro­vi­ća.
 Mr Slo­bo­dan Ču­ro­vić, do­bit­nik Vi­dov­dan­ske po­ve­lje, pred­sta­vlja­ju­ći zbor­nik ko­ji sa­dr­ži 107 pje­sa­ma, od isto to­li­ko auto­ra pri­ku­plje­nih sa pro­sto­ra srp­skih ze­ma­lja, na­gla­sio je da ovo ni­je sa­mo zbor­nik pje­sa­ma, već i isto­rij­ski zbor­nik sa obi­ljem fo­to­gra­fi­ja.
Na pro­mo­ci­ji je go­vo­rio i ve­če vo­dio pro­fe­sor isto­ri­je Go­ran Ki­ko­vić, re­kav­ši iz­me­đu osta­log, da je na Vi­dov­dan pri­je 101 go­di­nu, Ga­vri­lo Prin­cip od­bra­nio čast srp­skog na­ro­da. 
– Evo pro­đe sto go­di­na od ka­da smo ima­li Prin­ci­pa, i još to­li­ko od ka­da smo iz prin­ci­pa iz­gi­nu­li zbog Prin­ci­pa. Sr­bi su prin­ci­pi­je­lan na­rod, bi­li i osta­li. I ovih pet­na­est go­di­na od NA­TO agre­si­je ima­li smo prin­cip a osta­li smo bez prin­ci­pa. Ako ne bu­de­mo prin­ci­pi­jel­ni ni Prin­ci­pa ne­će­mo shva­ti­ti. Mi smo Sr­bi i 1941. bi­li prin­ci­pi­jel­ni i dr­ža­li smo se prin­ci­pa. Uosta­lom kad smo bi­li bez prin­ci­pa? Ni­kad, uvi­jek smo ima­li prin­cip – i u vri­je­me Ko­sov­ske bit­ke i u vri­je­me Ka­ra­đor­đe­vog ustan­ka, jer bez prin­ci­pa ne­ma ni nas Sr­ba ni­ti nam ima op­stan­ka – re­kao je iz­me­đu osta­log Go­ran Ki­ko­vić.
Go­vo­re­ći na vi­dov­dan­skim sve­ča­no­sti­ma, Ki­ko­vić je, sje­ća­ju­ći se Vi­dov­da­na 1389, is­ta­kao da se sje­ća­mo i Vi­dov­da­na 1914. i 1919. i 1989. i 2001, „sje­ća­mo se na­še pro­šlo­sti, jer bez pro­šlo­sti ne­ma ni bu­duć­no­sti“.
– Za­to se na ovaj dan mo­ra­mo  pri­sje­ti­ti i li­ko­va ko­sov­skih ju­na­ka, Ko­sov­ke dje­voj­ke i Mi­lo­ša Obi­li­ća, „ko­ji ži­ve do­kle sun­ce gri­je“, kao i svih srp­skih voj­vo­da ko­ji su sa li­ko­vi­ma ko­sov­skih ju­na­ka po­la­zi­li u mno­ge bo­je­ve – u Bal­kan­skim ra­to­vi­ma i Pr­vom svjet­skom ra­tu. Či­ni­li su ču­da od ju­na­štva na Bre­gal­ni­ci, na Dri­ni, na Ska­dru, na bo­ji­šti­ma ši­rom Sr­bi­je. A šta tek re­ći za bor­be na Moj­kov­cu i Kaj­mak­ča­la­nu pri­li­kom pro­bo­ja So­lun­skog fron­ta!!! Ju­na­ci sa Moj­kov­ca na­ši pre­ci, na­ši đe­do­vi i pra­đe­do­vi su gru­di­ma svo­jim uko­pa­ni u le­du i sni­je­gu za­tva­ra­li pro­laz austrij­skom osva­ja­ču, šti­će­ti ta­ko od­stup­ni­cu srp­skoj voj­sci pre­ko Al­ba­ni­je –ka­zao je Ki­ko­vić, po­že­ljev­ši da se do­go­di­ne sla­vi u Pri­zre­nu „ako Bog da“.
Svo­je sti­ho­ve u sla­vu Vi­dov­da­na ka­zi­va­li su pje­sni­ci Da­vid La­lić, Mi­o­drag Mi­lo­še­vić, Ma­ne Cim­ba­lje­vić, Dar­ko Jo­vo­vić i Ve­se­lin Vu­jo­vić, a u okvi­ru sve­ča­no­sti pro­sla­vlje­na je i kr­sna sla­va udru­že­nja gdje je pri­sut­ne u ime udru­že­nja po­zdra­vio pred­sjed­nik Mi­lič­ko Tri­fu­no­vić. N.V.